Passa ai contenuti principali

Uvod u italijansku kuhinju

 UVOD U ITALIJANSKU KUHINJU

Italija je država na jugu Evrope. Obuhvata Apeninsko poluostrvo i tri velika ostrva na
Sredozemnom moru: Siciliju, Sardiniju i Elbu. Graniči se sa Francuskom, Švajcarskom,
Austrijom i Slovenijom. Nezavisne države San Marino i Vatikan nalaze se unutar teritorije Italije. Za Italiju kazu da je zemlja kojoj je Bog sve podario, lijepu prirodu, lijepe ljude i naravno najbolju svjetsku kuhinju. Italijanska kuhinja je vjerovatno najpoznatija kuhinja na svijetu i to ne
 bez razloga. Moze se reći da je italijanska kuhinja i više od kuhinje, da je postala svojevrsni
simbol prestiža i života sa stilom. Italija je zemlja koja ima više kuvara nego industrijskih radnika.
 Bogata istorija i veliko kulturno nasleđe Italije dovelo je i do velike raznovrsnosti u
italijanskoj kuhinji. Prvo, postoje veoma velike razlike u načinu pripremanja, pa i u izboru hrane koja se priprema, između regiona, a potom i između manjih teritorija unutar tih regiona. Drugo, Italijani vole da prilikom kuvanja koriste sezonsko voće i povrće, pa se svaki ovaj segment njihove kuhinje znatno mijenja sa promjenom godišnjeg doba.
Glavna karakteristika italijanske kuhinje je njena veličanstvena jednostavnost, sa mnogo  jela koja imaju samo od četiri do osam sastojaka. Italijanski kuvari se mnogo više oslanjaju na kvalitet sastojaka, nego na određeni način pri premanja. Jela i recepti su mnogo više djelo njihovih baka, nego samih kuvara i zato su ova jela savršena za pripremu kod kuće. Ovo je jedan od glavnih razloga sve veće popularnosti ove kuhinje, pošto časopisi o kuvanju u stranim zemljama imaju kao glavno tržište potrošače koji pripremaju hranu kod kuće. Sastojci i jela se razlikuju u zavisnosti od regiona. Mnoga originalna jela se pripremju različito u raznim krajevima zemlje. Sir i vino karakterišu veliki dio kuhinje, sa mnogim varijacijama. Kafa, a posebno espreso, je veoma važno obilježje italijanske kuhinje. Italijanski moto je dobro jesti i živjeti dobro. Dobro jesti ne odnosi se samo na odabir kvalitetnih namirnica i njihovo kombinovanje, već i na dijeljenje s drugima, što je važan dio zdravog načina života, jačanje užitaka i iniciranje zajedničkih druženja, vrijednosti koje odlikuju italijansku tradiciju. Italija obiluje raznim namirnicama vrhunskog kvaliteta. Pored namirnica sa kopna, svakako tu su i plodovi mora, a postoji i još nešto što oni imaju, a zove se gastronomsko nasleđe i tradicija. Iako svaki region ima svoju posebnost, generalna ocjena je da trpeza mora biti puna. Obrok počinje predjelom koji obično ima pet različitih d
 jelova, zatim slijedi prvo jelo koje je obično neki rižoto ili tortelini, pa drugo jelo u kojem obavezno ima neko meso ili riba sa povrćem, pa sir i na kraju desert sa šoljicom espreso kafe. Predjelo može da se sastoji i od čak  petnaestak različitih ukusnih zalogaja, čiji sastojci variraju od regiona do regiona, a može da se sastoji i samo od svjetski poznate Parmske pršute sa maslinama i hlebom. Bilo gdje u svijetu ako potražite mortadelu, svako će Vas jako dobro razumjeti šta tražite, jer ona potiče iz Italije. Ribe i razni morski plodovi su veoma popularni u primorskim mjestima, a primat svakako drži salata od hobotnice ili školjki. Povrće se služi i sv ježe i kuvano, obavezno sa maslinovim uljem i sa raznim aromatičnim travama.

Commenti

Post popolari in questo blog

RIZOTO ALA MILANESE (risotto alla milanese) Sastojci: safran, pirinac Postoji mnogo različitih vrsta rižota. Ipak, za sve je zajednička slična procedura pripremanja koja se sastoji iz četiri faze Soffritto, Tostatura, Sfumatura, Mantecatura. Soffritto se odnosi na dinstanje crnog luka (ponekad sa još nekim povrćem) na puteru i maslinovom ulju. To je aromatična baza na koju se nakon dinstanja, kada luk postane providan dodaje pirinač. Tostatura je faza u kojoj se ne obaren pirinač dinsta na luku i puteru , dok blago ne upije sok i masnoću od putera i takođe ne postane blago providan. Nikako ne sme da bude braon boje. Sledi faza, sfumatura, kada se dodaje vino, crno ili belo, zavisi od toga koji rižoto pravite. Ova faza traje dok zrna pirinča ne upiju svo vino. U ovoj fazi se takođe dodaje i supa, više puta po malo, tek da prekrije pirinač,. Svaku sledeću malu količinu supe dodajete kada pretho
  RECEPT ZA PICU (pizza)             Za koru: 600g brasna                     1/2 kocke svezeg kvasca 1 kasika secera                1 kasicica soli                 250 ml mlake vode                     Za pizza-sos  200 ml tecnog pardajz sosa 1/2 kasicice soli 1 kasika ulja prstohvat origana voda po potrebi             Za fil: 250-300 g mozzarelle malo svezeg bosiljka            I jos: 500 g belog brasna 500 g kukuruznog brasna PRIPREMA: Priprema testa: Rastopite kvasac sa šećerom i malo mlake vode, dodajte ostalim sastojcima i zamesite glatko testo. Odmah ga izručite na radnu površinu i prekrite providnom folijom. Foliju morate dobro zategnuti preko testa i umetnuti krajeve folije ispod ivica testa, da vazduh ne dopire unutra. Ostavite da stoji oko 45 minuta. Od 600 g brašna možete umesiti 2 pice za odrasle (280-300 g) ili 3 dečije (200 g), a ako niste sigurne da izmerite od oka, koristite kuhinjsku vagu. Ovo na slici je dečija pica. Kad je
PASTA CARBONARA          Sastojci: 200gr testenine Spaghetti 150gr slanine, svinjske pečenice ili dimljenog svinjskog vrata 2 kašike maslinovog ulja 2 zumanca 2dcl kisele pavlake 1 čen belog luka po uk